Jelena Čupić
Učiteljica engleskog i mornar. Na fakultetu se zajedno sa svojom najboljom drugaricom Jelenom Lazić inficirala snom da jednoga dana ima svoju školu. Nakon diplomiranja na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, završila je i studije na Modulu za nastavu engleskog jezika u osnovnoj školi. Posle studija, radila je u nekoliko škola stranih jezika u Beogradu, sa stručnim mentorima i velikim zaljubljenicima u svoj poziv, koji su pomagali da ispuni mnoge svoje lude zamisli. Zatim je odlučila da svoj talenat i ljubav prema radu sa decom stavi na probu i preko sedam mora. Tamo je imala priliku da radi sa malim Amerikancima, Britancima, Meksikancima, Brazilcima i drugim mladim pokolenjima ploveći okeanom na najvećim putničkim brodovima na svetu.
Po povratku je bacila sidro i ispunila svoj san. Nastao je New Bell, škola u kojoj nastavlja sa svojim nastavnim ludorijama, svakodnevno se igra, peva (na veliku žalost učenika i komšija), glumi (ponekad i strogoću), secka i lepi, sve vreme pomno prateći i osluškujući šta je to što njena deca žele u svojoj školi i šta je to što im je potrebno da budu još bolji. Svaki čas doživljava kao novi izazov, novu priliku da uposli mozak i smisli još bolji, efikasniji i zabavniji način da nešto nauči svoje učenike. Najviše je ponosna na to što deca trčeći dolaze na njene časove i što s vremena na vreme kažu WOW kada im ona pokaže svoju najnoviju nastavnu rukotvorinu. Srećna je što konačno stvara školu po svojoj i meri dece sa kojom radi.
Osim polovine New Bell studija, Jelena je i ponosni vlasnik dve savršene domaće mačke i jednog laptopa pred penzijom. U slobodno vreme pokušava da igra irski ples u trupi Celtic Spirit iz Beograda već skoro 10 godina i trenutno je njen najstariji član (u sličnoj situaciji kao i gore pomenuti laptop).
Jelena Lazić
Filolog u srcu i duši (’’through and through’’ što bi rekli Englezi), od malena ima iritantnu naviku da ispravlja ljude u govoru koju sada pravda kao profesionalnu deformaciju.
Pre srednje škole u engleskom je bila gotovo samouka, a crtani filmovi sa kablovskog kanala Cartoon Network su joj bili jedini pravi izvor znanja (ova etapa njenog života se odigrava pre pojave interneta u Srbiji!). Ostvaruje štreberski san upisujući Filološku gimnaziju u kojoj upoznaje svoju najbolju drugaricu Jelenu Čupić, koja nije štreber i sa kojom desetak godina kasnije otvara studio za strane jezike New Bell gde drži časove engleskog jezika mahom srednjoškolcima, studentima i odraslima. U međuvremenu je završila Filološki fakultet, masterirala englesku književnost i upisala doktorske studije koje jednog dana namerava i da završi kako ne bi ostala „nedovršena“. Počela je da radi kao nastavnik i prevodilac pred kraj osnovnih studija sa čim je nastavila do današnjeg dana, a sasvim sigurno će nastaviti i nakon njega. Veruje da je od neprocenjive vrednosti što ide na posao nasmejana čak i kad radi od 8:00 sati ujutru ili do 10:00 sati uveče.
Uživa u gledanju filmova, čitanju knjiga i izradi književnih prevoda, što joj je istovremeno hobi i sastavni deo posla pošto konstantno razmišlja o tome šta bi od svega toga mogla da iskoristi u nastavi. Naposletku, posle svega napisanog, nije sasvim sigurna da li je ona svesno izabrala svoju profesiju ili je, pak, profesija nekako više izabrala nju.
Milena Višnjić
Posle završene Filološke gimnazije i Filološkog fakulteta u Beogradu, bavila sam se različitim poslovima vezanim za jezike, obrazovanje i medije. Pisala sam i priređivala tekstove za više Politikinih izdanja i radila kao izvršna urednica jedne publikacije u Građanskim inicijativama. Posao novinara mi je i danas veoma zanimljiv. Prevodila sam za desetine nemačkih firmi iz različitih branši. Mnogo sam putovala – nekad zbog posla, a uglavnom iz zadovoljstva. Časove nemačkog držim još od srednje škole, moglo bi se reći da tu imam popriličan staž. Kao DAAD-ov stipendista, tokom studija sam obišla razne gradove u Nemačkoj. U okviru studentske pozorišne trupe igrala sam dečaka u Direnmatovoj komediji „Fizičari“ koju smo izvodili u Tibingenu. Imala sam i čast da budem deo studentsko-profesorskog tima koji je ispred Srpsko-nemačkog društva, a u ime Srbije kao podunavske zemlje, okačio tablu sa stihovima Vaska Pope na izvorištu Dunava u Švarcvaldu.
Oduvek sam volela jezike i jezičke (ne)doumice, igre rečima i povezanost jezika i kulture. Osnovna funkcija jezika je komunikacija, pa je tako i moja nastava pre svega komunikativna. Pored konverzacije, važna mi je i dobra gramatička podloga, te tako nastojim da kod polaznika napravim balans – ćaskamo, ali mora i da se uči! Polaznici uče da se lako sporazumevaju, ali i da se pri tom pravilno izraze. Učimo kroz igru, crtanje i „bastelovanje“ (oblikujemo, seckamo i lepimo predmete od različitih materijala – figurice, čestitke, kolaže, plakate). Učimo i uz muziku i pokret. Učimo kroz interaktivna vežbanja, gledamo i komentarišemo kratke filmove. Ne učimo samo nemački jezik, već tu ima i malo matematike, malo geografije, istorije, biologije, a naročitu pažnju posvećujemo navikama i običajima koji se neguju u zemljama nemačkog govornog područja.
Miloš Mirković
Zovite me Miloš. Pre izvesnog vremena – nije, zapravo, ni bitno tačno kad – imajući malo ili nimalo interesovanja za život na obali, otisnuo sam se u do tada za mene neistražene vode sa ciljem da besciljno lutam u potrazi za jednom od svojih velikih ljubavi – engleskim jezikom (znam, podseća na Mobi Dika). Kažem besciljno jer učenje jezika je za mene proces koji se neguje čitavog života i tu kraj, zapravo, ne postoji.
Kao dete, često sam brzopleto, a još češće pogrešno dolazio do zaključka da se po jutru dan poznaje. Jer da je tako, ja bih danas verovatno bio profesionalni košarkaš budući da taj sport gotovo religiozno, sa svim svojim obredima, pratim od kad znam za sebe. Osim što sam je do poslednje kapi znoja (ili suza, zavisi kako se uzme) igrao u rodnom Valjevu nebrojeno mnogo puta, u istom gradu sam završio osnovnu školu i gimnaziju (ovu prvu kao nosilac Vukove diplome i đak generacije). Engleski jezik sam usvajao od najranijeg detinjstva gotovo istim tempom kao i maternji (hvala ti, Kartun Netvorče) pa je bilo prirodno da me gorepomenute vode odnesu do Filološkog fakulteta u Beogradu na kojem sam diplomirao 2021. godine kao najbolji student generacije. Pored nastave, bavim se i prevodjenjem, mahom tekstova vezanih za građevinarstvo. Od hobija bih izdvojio sviranje gitare (nisam bog-ti-zna-šta ali volim), pisanje (nešto bolja situacija, rekao bih), plivanje, planinarenje, borilačke sportove i šta sve ne.
